Kreativno... Kreativnije... CV GERILA

Jedan od kreativnijih i sigurnih načina da Vam CV bude u svakoj situaciji pri ruci, jeste da ga „obučete“ . Ponesite CV na svojim leđima, možda u redu u banci, pekari, ili za susednim stolom sedi Vaš budući poslodavac. Naravno, budute sigurni da ovaj način predstavljanja ide sa Vašom ličnošću i budućim zanimanjem, jer će ovaj način prestavljanja imati svojih prednosti kod zanimanja koja traže kreativnost i inovativnost.




Resume T-shirt by BlackBirdTees

MERAK MI JE...

Svi smo mi različliti, živimo u različitim uslovima, volimo različite stvari, imamo različita razmišljanja...
...ili...
Svi mi imamo isti ukus, oblačimo se slično, to dokazuju toliki globalni brandovi...
... ili...
Nismo ni jedno ni drugo..
..ili...
Jesmo i jedno i drugo u različitim okolnostima...

Ni jedna od prethodnih rečenica nije potpuno netačna, ali ni potpuno tačna, razumevanje potrošača i njihovih potreba, naslućivanje potreba koje ni sam potrošač nije u stanju da identifikuje, sofisticiran je posao marketing sistema preduzeća.

Ako je Istraživanje tržišta organ vida i sluha složenog marketing organizma, onda su BRAND marketing i TRADE marketing dve ruke tog istog organizma. Jedna se brine da se potrošač identifikuje sa brand-om i onim što predstavlja, a druga da se u određenoj maloprodaji taj brand nađe na tačno određenoj poziciji gde će biti primećen i izabran u odnosu na konkurentski proizvod.

Već je o tome i bilo priče, retki su zaista globalni proizvodi, pre će biti da se sve vrti oko globalnih ili multinacionalnih preduzeća sa lokalnim ili multinacionalnim proizvodima.

Gotovo je najlakše odlučiti kome ponuditi koji proizvod prema kupovnoj moći potrošača. Uvek postoji takozvana, cenovna piramida, low cost proizvodi namenjeni cenovno osetljivim potrošačima, premijum proizvodi, i luxuzni proizvodi.

„Potrošač je kralj“ -česta krilatica uspešnih preduzeća. I tako dolazimo do jedne interesantne situacije da je jedna multinacionalna kompanija, plasirala lokalni brend, i to ne za područje cele zemlje već samo za područje Južne Srbije.

Reč je o pivu MERAK, u dvolitarskom pakovanju, koje je počelo da se prodaje u junu ove godine, i to samo u Južnoj Srbiji. Merak pivo targetira cenovno osetljive kupce. Od skoro se distribuira i u BiH, a u toku su pilot faze distribucije i u nekim drugim područjima.

Sve se nekako poklopilo sa ekonomskom krizom, a ovaj slučaj dokazuje da je konkurentska borba prisutna na svim segmentima tržišta i da je svaki segment važan. Oni koji to shvate, svrstavaju se u uspešne i velike.

I za kraj pivo je namenjeno merakliji, a...

"Meraklija je opusten prijateljski raspolozen čovek koji zna da uziva i koji Vas uvek pozdravlja sa Nazdravlje” :)

Ciljano oglašavanje u toaletima

Iako smo već svi navikli da iza svakog čoška vreba i iskače po koja reklama, najmanje sam očekivala da to bude u toaletu. I možda neki zapušteni toaleti nisu pravo mesto za to, ali..


Izvor: photobucket.com

... u prostranom toaletu perfektne čistoće i ogromnih ogledala jednog Beogradskog restorana, provela sam više vremena nego obično. Verovatno zato što to nije bio jedan od onih iz kojih jedva čekate da izađete. Dekoracija, velike vazne po čoškovima sa neobičnim aranžanima, osveživači vazduha, i dobro osvetljenje za popravljanje šminke. Na zidu s ukusom postavljena reklama, a u blizini nje još jedna sa diskretnim objašnjenjem zašto se treba oglašavati u njihovom toaletu.

Pre svega zato što je takvo oglašavanje ciljano, u smislu da su razdvojeni muški i ženski toalet, što znači da je moguće odvojeno ciljati muškarce i žene.

Potom, svaki objekat, pa i ovaj restoran, ima određenu vrstu klijentele, u smislu kupovne moći i najčešće životnog doba.

To već daje tri kriterijuma koja bolje definišu profil potrošača, a na osnovu toga proizvoda i usluga za koju bi dotični sa velikom verovatnoćom bili zainteresovani.

Najinteresantiji argument je da se reklame koje su primećene u toaletu duže pamte od onih na nekim drugim mestima, što mogu da potvrdim iz ličnog iskustva i potrebe da napišem ovaj tekst. Ovaj momenat mogao bi da se opravda time što odlazak u toalet doživljavamo kao intiman čin, pa i sa reklamama u toaletima postajemo intimniji. U svakom slučaju verovatno ima neke veze sa NLP (neuro-lingvističkim programiranjem).

Listajući po Internetu, saznah da su neki otišli i korak dalje. Recimo, u toaletu jednog tržnog centra u Portugaliji postavljeni su izlozi sa lutkama obučenim u garderobu iz prodavnica tog tržnog centra.

Izvor: www.4to40.com
Iako efekti ovakvog oglašavanja ne mogu biti direktno merljivi, kao recimo kod ciljanog oglašavanja na Internetu. I dalje je ideja interesantna, a za određeni broj proizvoda ovaj kanal komunikacije sa potrošačima mogao bi predstavljati konkretniju alternativu za određene ciljne grupe.

PRIVATE LABELS ili privatne trgovinske marke

Maxi ima Favolu, IDEA ima Kplus. Ne znam koliko ste primetili, ali to su oni proizvodi koji su svojom nižom cenom uočljivi na policama, a da pritom imaju zadovoljavajući kvalitet.

Upravo to su dve osnovne karakteristike privatnih robnih marki, „zadovoljavajući“ kvalitet, pravljen po meri kupaca, ciljne grupe koja ima određenu svest o trgovinskom lancu kao brendu, i poverenje u kvalitet proizvoda koji se u tom lancu nude. Po tom kriterijumu, kvalitet ne sme da odstupa od koncepta i poslovne filozofije trgovinskog lanca.

Drugi kritičan element je cena, niža ili u rangu sa cenama konkurentskih proizvoda, ali naravno u odnosu na kvalitet koji je prati, privlačna za potrošača. Na neki način, to je nagrada za lojalnog kupca, i/ili investicija u lojalnog kupca.

Više je razloga zašto trgovinski lanci razvijaju privatne robne marke. Pre svega oni poseduju dovoljno iskustva i dobro poznaju svoje potrošače da bi znali šta od proizvodnog asortimana da im ponude u formi sopstvene robne marke. U proizvodnom lancu dolazi do sinergijskih efekata, koji se u krajnjoj meri odražava na cenu koštanja, pa tako proizvod i može biti ponuđen po ceni nižoj od konkurentske. Ali svakako najvažniji razlog jeste investicija u lojalnost kupaca, u situaciji kada potrošači pokazuju nekonzistentne tendecije u ponašanju, postojanje ovakvog proizvoda navešće ih da kupovinu obavljaju baš u lokalima tog trgovinskog lanca.

A da se vratimo na Burn?

Ne, nisam se specijalizovala za energetska pića, do ove priče je došlo sasvim slučajno, zapravo tako što mi je prijatelj poslao par fotografija kreativnog advertajzinga. Bacim pogled i ugledam ovu sliku. Citrus Burn u Rusiji. Čekaj, pa Burn se prodaje i u Rusiji? Da, i ne samo u Rusiji.

A pre par meseci, bila sam na seminaru, gde je Coca Cola Helenic predstavljala strategiju uvođenja Burn-a kod nas, marketinšku stranu priče, kanale prodaje, te kako su osmišljavali strategiju lansiranja proizvoda vodeći računa i o najsitnijim detaljima. Ni reči nije bilo o tome da Burn već postoji kao brend, na tržištima velikog broja zemalja. A verujem da bi sa stanovišta međunarodnog marketinga bilo mnogo interesantnije, znati koje su to specifičnosti i modifikacije po pitanju samog proizvoda i marketing strategije, kada je u pitanju naše tržište. Umesto toga, između ostalog puštali su nam reklamni spot i „debelo“ probili svoj termin za izlaganje. Zapravo, jako je malo, ako ih je uopšte, brendova koji su zaista globalni, i potpuno isti u svim delovima sveta, modifikacije najčešće postoje. I naravno da su morali voditi računa i o najsitnijim detaljima, jer jedan pogrešan detalj, suprotan navikama, kulturi i shvatanjima potrošača, može da upropasti celu priču. Multinacionalne kompanije, zahvaljujući svom iskustvu, to dobro znaju.

The Coca Cola Company, ima portfolio od 3000 proizvoda u 200 zemalja, a Burn je dostupan u ovim sa slike. I postoje male razlike, recimo u UK pakovanje izgleda drugačije, u obliku je flaše, a u Francuskoj, limenka ima plasničnu zaštitu na poklopcu. Bilo je nedavno,reči o tome, kako su limenke nezaštićene i potencijalni izvor zaraze, pa verujem da će se uskoro ovakve zaštite stavljati i kod nas. Da se vratim na razlike, kako će se i u kom obliku pojaviti proizvod zavisi i od lokanog zakonodavstva, propisanih dozvoljenih količina određenih supstanci, potom standarda u obeležavanju, recimo, dok je u Turskoj dozvoljeno štampati sastav iskrivljenim slovima, u Evropi nije.



Naravno, ima jedna zanimljivost, Burn se iz nekog razloga u Japanu zove Buzz i ima ukus Mango Pineapple. Kada smo kod Japana, istorija energetskih pića, upravo je tu i počela 1962.-e godine, proizvodnjom pića Lipovitan D, kao mešavine vitamina B kompleksa, niacina i taurina. Takođe, prisutne su i varijacije, poput Burna za dan, ili sa uticajem na potenciju.



Komukacija sa potrošačima u marketing kampanjama, oslonjena je na noć, dobar provod, slobodu, seksipil, buru energije, kontraverzu, ali se za nijanse razlikuje od zemlje do zemlje, a interesantniji momenti svakako su sledeći.

Super Irrational at the Supermarket

Istraživanja pokazuju da se preko 70% odluka o kupovini donosi na mestu kupovine. To znači da su ove kupovine impulsivne i da ogroman uticaj na odluku o kupovini ima mesto prodaje. Otuda i razvoj trgovinskog marketinga kao discipline koja o tome vodi računa. Trgovinski marketing treba da pruži podršku prodaji, kroz adekvatan izbor kanala distribucije, aktivno sudelovanje u sprovođenju strategije izabranog marketing mixa, vodeći računa o troškovima lanca snabdevanja. Strategija trgovinskog marketinga se sprovodi uporedo sa strategijom brenda i može se reći da ima za misiju obezbedjenje dostupnosti proizvoda u pravo vreme, na pravom mestu, pravim potrošačima.

A potrošači su čudan neki soj, iako se ciljne grupe mogu lako identifikovati dobro koncipiranim istraživanjem tržišta, poslednjih godina provlači se termin potrošačaka šizofrenija, koji treba da označi potrošača koji menja model ponašanja od slučaja do slučaja. Svet oko nas se menja, pa i dobri stari potrošač. A u skladu sa tim i metode i strategije prodaje. Naizgled sitnice, poput mesta predviđenog za proizvod, većeg pakovanja sa manjom koncentracijom,i raznih unapređenja prodaje koja kreiraju dodatnu vrednost za kupaca.

Interesantan video o ponašanju potrošača u supermarketu čiji je autor Dan Ariely, ukazuje na neke od ovih situacija. Dan Ariely je i autor članka The End of Rational Economics u julsko-avgustovskom broju časopisa Harvard Business Review.

Guarana vs Ultra Energy

Tržište energetskih pića u Srbiji i regionu je nesaturisano, u poslednjih nekoliko godina raslo je brzo, a rast se očekuje i narednih godina. Da nije tako, verovatno gigant i poznavalac prilika na tržištu bezakloholnih pića, Coca-Cola Hellenic, ne bi rešila da u svoj portfolio uvrsti i energetska pića, i krene u osvajanje i ovog segmenta. CocaCola Hellenic želi deo kolača tržišta energetskih pića, gde najveći tržišni udeo trenutno ima Knjaz Miloš sa Guaranom.

Kada je lansirala Burn, Coca Cola nija direktno napala Guaranu, jer je Burn pozicioniran tako da predstavlja, energiju za noć, fancy piće, koje se konzumira po popularnim lokalima i splavovima, cenovno i koncepcijski definisano da predstavlja prestiž, i urbani život u trendu. Koncept je u tom smislu podržan i adekvatnim kanalima marketinga, okrenut je noćnim kanalima distribucije, vodilo se računa o dostupnosti u noćnim časovima i sl. U tom smislu, pre bi konkurenti mogli biti, Fly by Night Guarana ili Red Bull. Ali opet ne u potpunosti, jer oni nose drugačiju vrstu priče. U tome je i suština marketinga, zar ne?

Međutim, posle energije za noć, lansirana je i energija za dan- Ultra Energy. Koji cenovno i koncepcijski targetira Guaranine kupce. Ostavićemo po strani za sada ostale brendove energetskih pića jer je njihov tržišni udeo manji i pronašli su svoje ciljne grupe čije potrebe uspešno zadovoljavaju. Ono što Coca Cola dobro zna i dobro radi, datira još iz vremena kada se sa svojim osnovnom brendom borila za tržišno učešće sa Pepsijem. Tadašnji predsednik Coca Cole stavio je akcenat na Kanale marketinga: „ Ja želim vaše kupce. Ja želim vaš prostor na policama. Ja želim prostor u stomacima vaših kupaca. Ja želim svaki pojedinačni deo rasta potencijala pića koji postoji napolju.“ I CocaCola je tada bila dostupna, na svakom mogućem i „nemogućem“ mestu gde ste poželeli ili mogli poželeti da se osvežite. Kao rezultat toga njeno tržišno učešće je poraslo. Daleko od toga da se borba sa Pepsijem po svom intenzitetu može porediti sa ovom između Guarane i Ultra Energy, ali iskustvo nije za potcenjivanje.

Danas je, ta mudrost usavršena do tančina. To su sve one specijalne police brendova po maloprodajama, naknade za mesto pored kase (slotting fee) i ostale sitnice koje se tiču položaja na policama. Poostoji osoba zadužena za to da li će recimo žvake da stoje, centimetar ispod ili iznad prosečne visine potrošačevog pogleda, sa jedne ili sa druge strane. I to joj je posao, da obilazi radnje i brine se o tome.

I tako sedeći u čitaonici, počela sam da se pitam, da li se taj Ultra Energy stavarno toliko ljudima sviđa, kad umesto do sada, Guarane, na svakom trećem stolu stoji Utra Energy. Verujem da nije stvar u ukusu, već u mestu prodaje (point of sale), u lokalnoj maloprodaji koja vrlo uspešno prati trendove u Menchandising-u i Trade Marketingu, a da toga verovatno nije ni svesna, jer će biti da je pre stvar u naknadama. Ultra Energy je dobio svoje "zasluženo" mesto, na dohvat ruke, odmah pored kase i u prvom planu kada se uđe na vrata. To je inače oubičajeno kada se uvodi novi proizvod, u zavisnosti od strategije, i naglašavanja elemenata marketing miksa, proizvođač u početku gubi, trgovci su na dobitku. Kasnije se situacija menja, već u zavisnosti od prihvatatanja proizvoda i njegovog uspeha na tržištu.

Upravo videh i reklamni spot, nema sumnje ciljna grupa su mladi i cenovno osetljivi, studenti-pogotovo kada se zna koliko je energije potrebno za spremanje ispita, u ovo doba godine, a da se pritom ostane cool. Jedva čekam da vidim kakve će rezulati doneti ova ofanziva. Kao po nekom aksiomu, sve što Coca Cola radi ulazi u istoriju, a da li će Guarana uspeti da se izbori sa ovim napadom kao sa SEK-om videćemo.