A da se vratimo na Burn?

Ne, nisam se specijalizovala za energetska pića, do ove priče je došlo sasvim slučajno, zapravo tako što mi je prijatelj poslao par fotografija kreativnog advertajzinga. Bacim pogled i ugledam ovu sliku. Citrus Burn u Rusiji. Čekaj, pa Burn se prodaje i u Rusiji? Da, i ne samo u Rusiji.

A pre par meseci, bila sam na seminaru, gde je Coca Cola Helenic predstavljala strategiju uvođenja Burn-a kod nas, marketinšku stranu priče, kanale prodaje, te kako su osmišljavali strategiju lansiranja proizvoda vodeći računa i o najsitnijim detaljima. Ni reči nije bilo o tome da Burn već postoji kao brend, na tržištima velikog broja zemalja. A verujem da bi sa stanovišta međunarodnog marketinga bilo mnogo interesantnije, znati koje su to specifičnosti i modifikacije po pitanju samog proizvoda i marketing strategije, kada je u pitanju naše tržište. Umesto toga, između ostalog puštali su nam reklamni spot i „debelo“ probili svoj termin za izlaganje. Zapravo, jako je malo, ako ih je uopšte, brendova koji su zaista globalni, i potpuno isti u svim delovima sveta, modifikacije najčešće postoje. I naravno da su morali voditi računa i o najsitnijim detaljima, jer jedan pogrešan detalj, suprotan navikama, kulturi i shvatanjima potrošača, može da upropasti celu priču. Multinacionalne kompanije, zahvaljujući svom iskustvu, to dobro znaju.

The Coca Cola Company, ima portfolio od 3000 proizvoda u 200 zemalja, a Burn je dostupan u ovim sa slike. I postoje male razlike, recimo u UK pakovanje izgleda drugačije, u obliku je flaše, a u Francuskoj, limenka ima plasničnu zaštitu na poklopcu. Bilo je nedavno,reči o tome, kako su limenke nezaštićene i potencijalni izvor zaraze, pa verujem da će se uskoro ovakve zaštite stavljati i kod nas. Da se vratim na razlike, kako će se i u kom obliku pojaviti proizvod zavisi i od lokanog zakonodavstva, propisanih dozvoljenih količina određenih supstanci, potom standarda u obeležavanju, recimo, dok je u Turskoj dozvoljeno štampati sastav iskrivljenim slovima, u Evropi nije.



Naravno, ima jedna zanimljivost, Burn se iz nekog razloga u Japanu zove Buzz i ima ukus Mango Pineapple. Kada smo kod Japana, istorija energetskih pića, upravo je tu i počela 1962.-e godine, proizvodnjom pića Lipovitan D, kao mešavine vitamina B kompleksa, niacina i taurina. Takođe, prisutne su i varijacije, poput Burna za dan, ili sa uticajem na potenciju.



Komukacija sa potrošačima u marketing kampanjama, oslonjena je na noć, dobar provod, slobodu, seksipil, buru energije, kontraverzu, ali se za nijanse razlikuje od zemlje do zemlje, a interesantniji momenti svakako su sledeći.