Sanjati svoj s(t)an

Postoji nešto posve iracionalno u nama što nas tera da se skućimo i podignemo kredit za stan, ako već nemamo ušteđevinu ili nasledstvo. I priča naizgled lepo zvuči, zaposlio se, „podig’o“ kredit, „kupio“ stan, oženio se. Ne daj Bože da ostane bez posla, izgubiće sve istim redom, i stan pod hipotekom i ženu, s obzirom da su žene danas razvile instinkt za procenu imovine bolji od poreske inspekcije. Malo šale, a malo i zbilje.


izvor: www.phombo.com

Privlačno deluje biti svoj na svome i imati „svoj“ kutak na ovom svetu, ali ne po svaku cenu. Ili možda ipak po svaku? Elem, to nije ništa novo, još je u Molijerovoj „Tvrdici“ opisano pod kojim se uslovima zadužuje, a kad dogoreva pod nogama, na sve se pristaje samo da se dođe do sredstava. I danas nismo mnogo odmakli, banke imaju provizije ravne onim iz „Tvrdice“, a tražioci kredita najčešće nemaju drugog izbora, ili bar ne prema tome kako oni percipiraju situaciju.

Postoji nešto što se zove vremenska vrednost novca. Svako ko je iole upoznat sa tim konceptom reći će da se to ne isplati onome ko otplaćuje. Po toj računici, dok otplatite jedan stan, mogli ste za iste pare kupiti u najmanju ruku, još jedan. Po toj istoj računici više se isplati iznajmljivati stan, pa manja plata, manji stan; veća plata, veći i bolji stan. Kada nemate neki početni kapital, i sve vam zavisi od zaposlenja, nije pametno zaduživati se na ovaj način i ograničavati dohodak ovakvom dugoročnom obavezom. Što će reći, kupite stan kada uštedite za njega, ili još boje kada zaradite. Jeste da deluje zastrašujuće, zato će se uvek naći neko da manipuliše „sirotinjom“ koja smatra svojim životnim uspehom stan u Beogradu, pa makar bio i na kredit.


izvor: www.phombo.com

Dakle, otplata kredita počiva na prilivima iz dohotka, a danas ako je išta nesigurno to je zaposlenje, pogotovo na dug rok od 20 do 40 godina. Zašto zarobiti sebe. Neki će reći: „Bar će mi na kraju ostati stan“. Kom kraju? Ne daj Bože, pa da otplata nadživi otplatioca, a s obzirom na dužinu otplate to je vrlo moguće, pa da ostane u nasleđe „deci“, koja su u međuvremenu porasla i kojima opet fali jedan stan jer naravno neće moći da sa svojim porodicama žive u tom zajedničkom.

Dakle vremena se menjaju, nekada je bogatstvo bilo sinonim za plodnu zemlju i grla stoke. U međuvremenu, zemlju su zamenile vile i stanovi, a stoku džipovi. A ko zna, šta će zameniti njih. Recimo da ljudi za 40 godina počnu masovno da napuštaju gradove zbog zagađenja, i cena mukom otplaćenog stana padne ili još gore nemate ni kome da ga prodate. Po starom dobrom, panta rei, možda se vratimo napuštenim imanjima širom Srbije, a možda nas čeka neka spavaona kao u filmovina naučno-fantastičnog žanra.