Sprema se jedna lepa akcija...

...koju organizuju studenti za studente a ima za cilj pomoć u razvoju veština predstavljanja na tržištu rada. Naši akademci nesumnjivo poseduju široko obrazovanje ali često i pored dobrih rezultata na tom polju, izostaju rezulati kada se krene u potragu za poslom i konkurisanjem za isti.

Iz tog razloga neformalna studentska grupa „Centronauti“ čije članove povezuje zajedničko iskustvo rada i razvoja u Univerzitetskom centru za razvoj karijere organizuje dvodnevnu akciju fotografisanja za CV i ukazivanja na greške u donetim biografijama.

Konkurisanje za posao ne treba shvatiti olako, mora se raditi pre svega na sebi, a onda i na načinu predstavljanja poslodavcu. Činjenica je da je potraga za poslom postala, pisanje pre svega biografije, a potom i motivacionih, propratnih pisama, jedna savremena veština koju treba na vreme usvojiti.

Na adresu poslodavca, u zavisnosti od atraktivnosti oglašene pozicije, stiže na stotine prijava. Na neke je potrebno samo baciti pogled i odvojiti ih u stranu. Jer vreme je novac, i niko neće trošiti svoj „novac“ na čitanje nestruktuiranih, bez reda nabacanih ili opisnih informacija u biografiji. Prvo što zapadne za oko je struktura, a potom ako je ima i fotografija. Ali krenimo od ovog drugog.

Fotografija

Definicija sa Vukajlije u potpunosti opisuje fotografije koje se najčešće nađu u CV-ju :
Potpuno tačno,manje više svi biramo neke neadekvatne fotografije. Pitanje je zašto, kada nam načini i sredstva za pravljenje digitalnih fotografija nikada nisu bili dostupniji. Jedinstvena prilika da Vas fotografiše profesionalni fotogaf besplatno pruža se 19. i 20. marta od 11 do 17h u Studentskom gradu ukoliko se pridružite učesnicima akcije “CV unapredi, sliku o sebi sredi“.

Struktura

Iskusniji u prezenterskim veštinama su dobro upoznati sa pravilom da je važnije od toga šta ste rekli, kako ste to rekli. Istraživanja su pokazala da regruter u prvom krugu selekcije potroši 20 sekundi na pregled biografije. Zamislite sebe kako sedite pred gomilom od 1000 pristiglih biografija, šta ćete uraditi? Da li čete i Vi kao i regruter iz iz prvog slučaja, vizuelno skocakne i pregledne biografije odvajati na stranu „prošao“ a sve ostale na „nije prošo“ ili ćete besomučno čitati svaku ponaosob?

Forma, struktura i preglednost je za ovaj prvi kontakt biografije sa regruterom jako važna, čak važnija od sadržaja koji naravn o nije zanemarljiv.
Neverovatno je kako na tako malom prostoru, formatu od 1 do 2 strane ima prostora za tako veliki broj grešaka. I dok kreativna zanimanja ne iziskuju formalnu strukturu biografije, teško ćete dokazati svoju analitičnost, ako ne razlikujete bitne od nebitnih informacija koje stavljate u biografiju, ili svoju organizovanost ako informacije „nabacate“ bez reda i strukture.

Ono što možete dobiti na akciji u Studenjaku su takođe, besplatno savetovanje u vezi donete biografije i predlozi za njeno poboljšanje.

Čestitke Centronautima – pobednicima na konkursu “E, mogu i ja!09”

tekst u celosti preuzet sa sajta Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu

Beograd, 2.februar 2010. – Veliko nam je zadovoljstvo što su naši praktikanti – Centronauti - sa predlogom akcije „CV unapredi, sliku o sebi sredi“ uspeli da se plasiraju na spisak 13 odabranih akcija na konkursu za podsticanje društvenog aktivizma mladih „E, mogu i ja!09“. Čestitamo!

Akcija „CV unapredi, sliku o sebi sredi“ biće realizovana u Studentskom gradu do kraja marta uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije i Univerzitetskog Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu.

Više detalja o akciji biće blagovremeno objavljeno na našem sajtu.

Drago nam je što je sama ideja akcije, „CV unapredi, sliku o sebi sredi“, potekla iz prostorija Centra, gde su mladi Centronauti, u radnom, ali i neformalnom okruženju, razvijali svoju kreativnost i sposobnost za rad u timu. Nadamo se da će i naredna generacija praktikanata, kroz jedinstven spoj rada i druženja, nastaviti sa postizanjem sličnih uspeha.



Centronauti su članovi Centronaut kluba, neformalne grupe izvrsnih ljudi koji su prošli kroz jedinstveno iskustvo rada u timu našeg Centra. Centronaut klub je osnovan u decembru 2009. godine povodom proslave trećeg rođendana Centra, sa ciljem da okupi sve generacije praktikanata i poveže ih radi budućih zajedničkih projekata i drugih aktivnosti koje se tiču profesionalnog usavršavanja i razvoja karijere.

Praksa u CzRK

Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu sopstvenim primerom pokazuje da dobro koncipirana praksa ne treba da predstavlja teret poslodavcu već može da bude i jako zanimljiva i obostrano korisna.

EFG školarine*- Tamno i Svetlo

Da se odmah razumemo, o kriterijumima i postupku prijavljivanja informišite se na sajtu EFG banke. Postupak prijavljivanja vrši se tako što je najpre potrebno registrovatoti se na sajtu, a potom poslati poštom dokumenta.

Tamno

- veliki broj studenata je e-mail adresu otvorio samo da bi aplicirao za ovaj program, i nema naviku da je proverava

-zbog nemogućnosti studenata da razdvoje bitno od nebitnog, postavljen je limit na maksimalni broj strana prilikom upload-a CV-ija

-studenti koji imaju Explorer imaju više problema sa registracijom, nego oni koji koriste Mozzilu

- gotovo najveću dilemu izaziva pismo preporuke, koje treba da bude dostavljeno sa potpisom referenta preko mesta zatvaranja, a kandidat ne treba da zna šta u njemu piše, 2 takva komada

-intervju se ne može obaviti preko Skype

-90% prijava je poslato u poslednjoj nedelji pred kraj roka

-razmatra se mogućnost uvođenja i privatnih univerziteta u program

-jedan eminentni fakultet Beogradskog Univerziteta nije imao ni jednog studenta među laureatima



Svetlo

-rok za konkurisanje produžen sa 1 meseca koliko je iznosio prošle godine, na 2 meseca

-proces selekcije ne vrši banka, već Institute of International Education u Budimpešti, kao specijalizovana institucija

-sajt na kome se nalaze objavljena imena laureata, sa mogušnošću postavljanja i njihovih CV-ijeva posećuju poslodavci, pa su se na taj način zaposlila 2 kandidata

-FAQ sekcija na sajtu update-uje se 1 nedeljno

-od laureata očekuje se kolegijalna saradnja i diseminacija daljih informacija




*iz nekog razloga nazivaju se školarine, a ne stipendije

Zavera bogatih- čemu nas ne uče?

Ovih dana izgleda radim sve drugo, osim onog što bi trebalo, a to je da učim za ovih par ispita što mi je ostalo. Međutim, upravo čitam i jednu interesantnu knjigu, Conspiracy of the Rich, koja je interaktivna i dostupna online za čitanje i komentarisanje. Moram priznati sjajna ideja Roberta Kyosakija, inače autora bestselera "Rich Dad, Poor Dad" da uporedo poglavlja objavljuje i istovremeno komentariše sa svojim čitaocima. Lepa promotivna kamapanja koja se zavšava 14-og jula te stoga i žurim da je pročitam celu.

Kao ljubitelja teorija zavera raznih vrsta, knjiga me je privukla iako je više koncentrisana na američki finansijski sistem, što bi neki rekli, poznato je gde je izvor zla ovog sveta. U mnogome osvrće se na ono što je javna tajna našeg svetskog poretka, baziranog na informatičkom društvu i znanju. Novac je znanje. Ali kakvo? Ne akademsko, ne profesionallno već finansijsko koje nije zastupljeno u obrazovnom sistemu. Ilustracije radi, Siromašni otac će reći: Kuća spada u imovinu (assets), dok će Bogati otac na tu istu kuću gledati kao na obavezu (liabilities), njegovo objašnjenje je jednostavno, assets je sve ono što donosi novac bez da te primorava na rad. Liabilities izbijaju iz tvog džepa novac, čak i kada ništa ne radiš.

U čemu se sastoji zavera bogatih? U mnogo čemu, počevši od obrazovanja, preko kreiranja finansijskih instrumenata koji pljačkaju običan svet. Zavera bogatih nije nešto se desilo preko noći, već ima dugu tradiciju u razvoju svetskog finansijskog sistema, počevši od stvaranja FED-a, osnivanja MMFa, raspada Brentonvudskog sistema, izazivanja kriza. Mali broj bogatih, držeći monopol na finansijsko znanje, ne dozvoljava ostalima da se bogate. Većina ljudi trenirana je da bude dobar zaposleni ili dobar vlasnik malog biznisa, ali ne i dobar investitor i vlasnik velike kompanije. Za ove druge dve kategorije potrebno je izaći iz uobičajenih šablona, a sve se svodi na finansijski inteligenciju.

Evo linkova:
TIME Interview Video
Conspiracy of the rich on line book

Zašto je opšta kultura važna?

Pored toga što širi vidike, i razvija smisao za vrednosti, neophodna je bar iz još jednog razloga a to je nalaženje posla. Ako želite da radite u velikom preduzeću, testovi opšte kuture su neminovni u procesu selekcije.

Vreme za rad je ograničeno i dok ponuđeni odgovori jedan na drugi liče, na testu se može naći bukvalno bilo šta, recimo:
Književna dela:
-Ko je podstakao Magbeta na ubistvo kralja?
-Šta je dokaz prevare u Otelu?
Muzika:
-Ko je komponovao Žar pticu?
-Čije je delo balet Uspavana lepotica?
Pojmovi
-Šta je blastfemija?
-Kad neko jede oblaporno na šta se misli?
-Šta je efufemizam?
-Šta je kormoran?
Istorija:
-Ko je bio glavni komandat Nato-a prilikom bombardovanja 1999.?
-Između koga se vodila bitka kod Trafalgara?
-Šta su dobijali vojnici Trećeg rajha kao najviše odlikovanje?

Šta se zapravo meri tim testom? S obzirom da se na prethodnom testu inteligencije meri inteligencija zasnovana na matematičko logičkim pravilnostima. Na testu opšte kulture meri se tzv. kristalizovana inteligencija, koja zavisi od učenja i akulturacije.

Test opšte kuture treba da sa ostalim testovima pruži uvid poslodavcu u jake i slabe strane kandidata. Počevši od testa inteligencije, preko testa ličnosti, test opšte kulture zaokružuje sliku o određenoj osobi. Vrlo je verovatno da će osoba koja je načitana, koja puno toga zna, biti spremnija da se uklopi u vrednnosti kompanije i širi nove ideje jer ima širi pogled na svet i dešavanja u njemu. Nauka o ljudskim resursima se u međuvremenu toliko razvila, da je traženje posla postalo umetnost i znanje za sebe, za koje je definitivno potrebno pripremati se na vreme.

Krugman, Mishkin, Salvatore (download)

Do pre neku godinu, do knjige International economics od Krugmana i Obstfelda bilo je nemoguće doći. Sećam se, da je biblioteka Prvog i Pravog imala 3 primerka, i svi su bili mesecima pozajmljeni.

Od tada se mnogo pomenilo, pa vam sa oduševljenjem preporučujem blog
yangkiimade.wordpress.com na kome možete u .ppt formatu download-ovati sva poglavlja iz ovih poznatih knjiga.

International Economics: Theory and Policy, Krugman and Obstfeld

The Economics of Money, Banking, and Financial Markets By Frederic S. Mishkin

Managerial Economics in a Global Economy by Dominick Salvatore

LCCI Qualifications

Jedan od uslova za moderno poslovanje i uopšte život u današnjem (globalizovanom) svetu je dobro poznavanje engleskog jezika. Te sam vođena motivom stalnog usavršavanja, prošle jeseni upisala kurs za sticanje London Chamber of Commerce and Industry International Qualifications iz poslovnog engleskog jezika.

U Beogradu postoji više škola stanih jezika akteditovanih za organizovanje ovih ispita. Kurs je namenjen onima koji engleski već znaju, i nalaze se na srednjem ili višem nivou, ali žele da unaprede svoje veštine. Na kursu se ne uči gramatika, akcenat je na konverzaciji i poslovnoj korespodenciji. Predavač, u školi koju sam ja pohađala, je rođeni Britanac, što je kursu dalo dodatnu vrednost.

Polaganje se sastoji od pisanog dela, slušanja i usmene prezentacije. U prvom delu treba napisati, uz zadate pretpostavke, nešto od sledećeg MEMO, REPORT, ARTICLE, BUSINESS LETTER, LIST, NOTE, LEAFLET. To su forme biznis komunikacije, koje se detaljno rade na predavanjima i prilično su korisne sa stanovišta praktične primene. Slušanje pretpostavlja razumevanje snimljenih dijaloga i beleženje odgovora. A poslednji deo podrazumeva kratku prezentaciju, dužine oko 5 minuta, na izabrano pitanje, što se snima na diktafonu.

Materijal sa ispita šalje se na ocenjivanje u LCCI, a rezultati se dobijaju za približno dva meseca. Cena polaganja iznosila je 125 evra, a cena kursa zavisi od škole.

Iako kod nekih ljudi vlada mišljenje da Business English nije ništa drugo do popularni proizvod sa komercijalnom svrhom zgrtanja prihoda, ja ipak smatram da je znanje stečeno na poslovnim kursevima praktično i primenljivo. I tako, za sada čekam rezultate iz Londona.

Terminologija

Čitajući ekonomsko štivo ovih dana naiđoh na par ekonomskih termina, ne baš čestih.

Fiskus- u doba rimskih careva predstavljao je privatnu carevu blagajnu, za razliku od erari-juma, državne blagajne. Danas, se upotrebljava da označi državnu imovinu, državnu blagajnu. Ili državu kada se nađe u privatnopravnom položaju.

Evazija poreza- označava izbegavanje, izvrdavanje poreza. Koje može biti legalno, prilagođavanjem ponašanja u cilju smanjenja poreza ili traženjem zakonskih propusta koje se karakteriše kao nemoralno. Ili nelegalno koje se postiže prevarom(defraudacijom) ili konrabandom(švercom).

Ortodoksni program stabilizacije- bazira se na restriktivnim merama fiskalne i monetarne politike.

Heterodoksni program stabilizacije- pored mera monetarne i fiskalne politike, uključuje i primenu politike dohodaka, odnosno kontrolu rasta nadnica.

Pored reči izvedenih iz latinskog jezika, anglicizmi su veoma zastupljeni u novijoj ekonomskoj literaturi. Reči poput, kostjumizacije, marketera, i sl odomaćile su se u govoru poslovnih ljudi. Da li zbog činjenice da srpski jezik, i poslovna praksa nemaju pojmove koji bi na adekvatan način predstavili suštinu koncepta, ili popularnosti. Verovatno iz oba razloga.