10, 9, 8, Ne!!!!

7, 6, 5, Stani! 4, 3, Ne, ne! 2, 1,0. E, jbg! Dođe Nova godina!


Pa baš i nije morala da dođe! -Spopalo me je protiv novogodišnje raspoloženje. Ovi praznici u mnogome mi kvare planove. U sred sam velikih poslova, još ništa nije završeno, sve je u nekim nedovršenim fazama, i nemam čega da slavim završetak , a ni početak.

Sa setom se sećam vremena kada sam se istinski nadala da će nove godine biti bolje i doneti nešto novo. Sada nemam čemu da se nadam, jednostavno znam. Što zaseješ to ćeš i žnjeti, i nema tu mnogo mesta veri u ničim izazvan boljitak u novoj godini. Kakvu energiju zračiš, takvu ćeš i privlačiti. Surovo, ali istinito. I što je najgore, pomalo plaši me.

Za razliku od prethodnih, koje su bile nekad sjajne, nekad bolne, ova će za mene biti odlučujuća. Dolazi vreme bitnih odluka na svakom planu, jer kao što to obično biva jedno povlači drugo, i jednostavne stvari su često komplikovane.

Ipak sam revnosno okitila jelku i kuću, u nadi da ću probuditi novogodišnji duh. Priznajem, bilo je zabavno. Ali ta tamna sena stalno se vrzmala negde u blizini.

A onda sam promislila. Sve što je ikada bilo i desilo se, desilo se s razlogom. Sva iskušenja su iskušana, svi gresi su okajani. Sve što se trenutno dešava može se shvatiti dvojako, i za nešto je sigurno dobro. Kad malo bolje razmislim, ja ću kao i do sad -osmeh na lice, pamet u glavu, pa kuda me put odvede.