Đavo reklamira crkvu, dok pop vozi džip

Nisam mogla a da ne primetim par novinarskih vesti u kojima se provlači crkva, najpre vest o Michigen South Church, koja je obletela svet zbog srceparajuće ispovesti Đavola u njihovoj reklami. I ovu drugu sa naših prostora, objavljenu u Blicu, o voznom parku i nabavkama naših popova.

Ne znam zašto, ali od bilo koje crkve na svetu, čini mi se, normalno je očekivati konzervativnost i/ili skromnost. Ili mi se to ipak samo čini. U vremenu u kome društvo doživljava tranziciju (ne ovu našu iz socijalističke u tržišnu privredu, već jednu opštu od postindustrijskog ka informatičkom društvu), normalno je za očekivati i menjanje uloga, i menjanje imidža.

U tom smislu uvođenje funkcije marketinga u redovne crkvene aktivnosti, čini se kao dobra ideja. Kreativnost sa malo kontraveze, unajmljivanje „Đavola“ za reklamni spot, dobar PR, i za tili čas za ovu crkvu se najpre sazna širom sveta. Korak prvi: skretanje pažnje -uspelo. A onda nekako je normalno da pogledate ko je ta crkva i šta propagira. Izgled njihovog sajta, ništa manje iznenađujući. Jednom rečju Modern, relevant, different kako im i slogan glasi. Oni prihvataju svakoga, jer je njihova misija širenje ljubavi među ljudima.





Jer kako su ljudi sve manje spremni da veruju i kako im je ponekad očajnički potrebno da veruju u nešto, odlazak u „crkvu“, postaje usluga kao i svaka druga. Neko za takvom uslugom ima potrebu, neko je ima ponekad, a neko je nema uopšte. U tom smislu,“ crkva“ se može smatrati spa centarom za dušu. I dok na taj način koristi društvu, poboljšavajući duhovno stanje svojih vernika, sve je u redu. Problem nastaje kada od neprofitne, altruističke organizacije postane profitna, lobistička, ili ucenjivačka.

Iz nekoliko velikih religija, izrodilo se na stotine doktrina, učenja, nezavisnih „crkava“, priznatih i nepriznatih, dobronamernih i sračunatih na zaradu. Teško da se u tom šiblju novih učenja može razaznati šta je sekta, šta „crkva“, šta religija u svom izvornom obliku. Katolička i pravoslavna crka pak, imaju dugo tradiciju, i raspolažu sa dovoljno bogatsva i vernika, njima nije potrebna reklama, i kompromiovanje na taj način. One odnosno, njihovo sveštenstvo, sada mogu na miru da uživaju u blagodetima ovozemaljskim. Ali bi možda ipak trebalo da porazmisle o uvođenju PR funkcije, kako se njihovo prisustvo u medijima ne bi provlačilo samo u skandaloznim konotacijama.

I kako se sve više stvari obavlja online, a očekuje se i dalji rast tog trenda, pitam se da li je neko došao na ideju da osnuje "online crkvu" u skladu sa potrebama Internet korisnika, ili interesovanje za tom vrstom aktivnosti ne postoji. Umesto toga, takvi Internet korisnici ostaće za sada, verni poklonici "crkava" raznih online igrica.

I kao što reče jedan moj prijatelj tokom naših nedavnih diskusija, Islamu danas pripada vodeće mesto u onome što čini jednu religiju. Opet, religiju a ne crkvu. Dok naši popovi voze džipove, Islam kao "ono što čini jednu religiju", sa crkvenim džipovima ili bez njih, ispunjava svoje više ciljeve.