U knjigama je mudrost, ali tamo nisu i rešenja

Nedavno je u nedeljniku Vreme izašao članak o najpoželjnijim fakultetima u Srbiji. Kad razmišljam o ovome, iz ugla ekonomiste pri kraju studija, ne mogu a da ne izbegnem određenu dozu ogorčenja ali začudo i ponosa. Ambivalenti odnosi prema ljudima i stvarima oduvek su mi bili jača strana. Ali ono što čini mi se, ne pogađa samo mene, je zbunjenost u susretu sa novim informacijama koje šalje tržište rada.

Uveravani da je znanje koje ćemo steći najbolje iz oblasti ekonomije, skloni smo verovanju da smo posebni i naravno da smo ponosni. Istina je međutim, da smo mi ekonomski pismeni ali ne i osposobljeni. Istina je, učimo gomilu nepotrebnih stvari, ali i da za određeni broj kvalitetnih predmeta, verovatno vredi kaliti se na Ekonomskom fakultetu. Istina, brzo nalazimo posao, ali nude nam poslove koji po svom sadržaju odgovaraju sposobnostima ekonomskih tehničara.

Dakle istina je, posedujemo široko znanje, i fakultet nam daje dobru osnovu za visoke menadžerske pozicije, ali početak karijere najčešće podrazumeva one najniže, gde je znanje koje posedujemo irelevantno a ključna postaje spososobnost brzog učenja procedura. Zbog toga se u procesu selekcije i rade testovi tzv. efektivne inteligencije koji se svode na pronaleženje pravilnosti po kojoj se date figure nalaze u nizu, nastavljanjem niza ili rangiranjem po određenoj pravilnosti.

I tako dok upijamo mudrost iz knjiga, moramo imati u vidu da bez neformalnog obrazovanja i stalnog usavršavanja, naše znanje neće biti konkurentno na tržištu rada. I da sticanje diplome nije kraj učenja, već novi veliki početak.