Постови
Čini mi se da trenutno jednu polovinu ljudi koje poznajem mogu svrstati u samosvesne, samomotivisane i srećne, a drugu polovinu u nezadovoljne, apatične i demoralisane. Ovi prvi imaju jasne ciljeve i svesno rade na njihovom ostvarenju, svesno su pozitivni i greške im služe samo za učenje. Ovi drugi vrte se u začaranom krugu, imaju visoka očekivanja, ali malo čine da svoju situaciju preokrenu, i često ne znaju šta je to što zapravo žele, a kada znaju šta žele ne znaju kako da to ostvare. Trudim se da se svrstam u prve, ali razumem i ove druge.
Zapravo ne mogu dopustiti da me neko ubedi da opšta situacija ne valja, da mladi ljudi nemaju perspektivu, da sam niko, odnosno neko ko ništa ne može da uradi za sebe i za druge. Svesno biram da idem napred i kad je teško, i kad ništa ne ide, shvatajući to kao prolazne faze životnog ciklusa iz kojih učim o sebi i drugima.
Umesto „ Ja to ne mogu“ biram „Verovatno postoji način, samo ga treba smisliti“.
Umesto „Ja sam takva i gotovo“ biram „Mogu da primenim drugačiji pristup“.
Umesto „ Ne podnosim ga/je“ biram „Kontrolisaću svoja osećanja“.
Hej, uspeh se uči. Ne dolazi ako nije nečim izazvan. Suština nije u samom uspehu, nego u putu. I što je taj put teži, osećaj na kraju je lepši.
Inspiraciju za ovaj teks našla sam u meni dragoj osobi koja je trenutno izgubljena u prostoru i vremenu, i veoma nezadovoljna svojim životom. Ali kada u nekome ne postoji želja da se pokrene i promeni kvalitet svog života na bolje, onda mu neko drugi ne može pomoći. Kao dokaz, toj osobi sam dala rok od dva dana da na listu papira napiše 20 malih stvari koje je čine srećnom i da pored svake označi da li je to nešto što može da radi sama ili u društvu, i da li to zadovoljstvo košta ili je besplatno. Pogađate, ta osoba to nije uradila, služeći se izgovorima da ne može da se seti ničega što joj pričinjava zadovoljstvo, iako sam ja mogla da navedem bar 3 stvari za koje pouzdanom znam da je čine srećnom. U redu, ako te mrzi da razmišljaš, da pišeš, i da bolje spoznaš sebe, kako onda očekuješ da budeš zadovoljan svojim životom.
Postavljanje za početak malih ali jasnih ciljeva je pola puta do zadovoljstva sobom i sopstvenim životom. Ok, ne mogu očekivati da postanem poznati kuvar, a da ne uđem u kuhinju. Ali mogu upisati školu kuvanja, kuvati za prijatelje, otići da volontiram u nekom restoranu, pokrenuti blog gde ću pisati o tome šta sam naučio i sl.
Za početak ciljevi treba da budu pametni- SMART. A to znači: Specifični, Merljivi, Aktuelni, Realni i Totalno pozitivni i vremenski definisati.
Mnogi ljudi su čuli za Zakon privlačenja i nošenje svojih zapisanih ciljeva svuda za sobom, recimo u novčaniku, ali koliko njih je zaista to i primenilo? Well, ja jesam. A prvi se već ispunio.
